Moj blooog...

       Kiša je padala i kad si odlazila, pada skoro uvijek kada mislim o tebi. I sada će da padne jer opet mislim o tebi, jer ne mogu da te izbrišem iz srca svog, iz sjećanja mog.

Koji će pljusak sada da padne, koji su se oblaci nadvili nada mnom. Sivi tmurni, tamni kao da mi govore nešto. Kao da mi hoće da kažu koliko mi je srce slomljeno i koliko mi duša pati za tobom. Kao da mi hoće da kažu da i ti nisi sretna, tamo gdje si sad, tamo, tako daleko. Daleko od mog pogleda, od mog srca, od mog dodira, otišla drugom u nepoznat svijet.

       Željela si više i to cjenim, ali mogla si bolje, zaslužila si bolje. Ako ti ja nisam bio dovoljno dobar, možda bih mogao i da razumijem, ali nije ni on , vjeruj mi.

Ti zaslužuješ više boginjo majske noći, zaslužuješ više i od mene i od njega zajedno. On će ti samo slomiti srce, A ja neću biti tu da te utješim, ne neću moći, ne mogu to izdržati. Jer tvoja bol je i moja, jer moje srce znam još je i tvoje.

Jednostavno znam da mora biti još malo, malčice mjesta u srcu tvom, makar nek ima malo uspomene na neka divna vremena kad smo bili zajedno, kad smo uživali jedno u drugom, biće mi mnogo lakše.

       Kiša je počela da pada , prvo tiho, tiše pa onda sve jače i jače. Kao da mi govori da možda plačeš što si nesretna ili možda što si me napustila,možda što patiš.

       Nebo plače nad nama , za nama , zbog velike ljubavi koja je mogla da bude ,ali nije. Ne znam koga da krivim sebe , tebe ili kišu što stalno pada kada mislim na tebe. Na sebe ne mogu da budem ljut, jer znam da nisam kriv, nije ni kiša,pobogu ona pada zato što mora. Ti si kriva, što si mi srce razderala i ostavila ga bez ijedne riječi da krvari. Ti si kriva, otišla si bez riječi ostavivši me da patim, dame boli ljubav koju sam ti nesebično davao.

Ti si kriva.

Ti si kriva što me ostavi da patim, da te i dalje želim, uprkos tome što te nemam.

Ti si kriva !